Bio je to dan kao i svaki drugi. Trebala sam se samo odvesti i dovesti autom tamo. Tamo vani trebao me pričekati moj čovjek. Samo da mu nešto dam. Nije bio tamo. Kasnio je. Pričekala sam malo. A onda sam izašla, ušla i izašla. Prije nego što sam drugi put izašla stala sam. I ostala sam stajati. I stajala sam. Vjerujem da nisam dugo, ali (.) U tom stajanju za koje ne znam koliko je trajalo, ali znam da nije dugo (.) E! Za mene je trajalo dugo, iako se mjerač vremena ne slaže samnom. U tom stajanju proživjela sam nekoliko života. Nakon toga sam drugi puta izašla. I prevrtila sam taj film 300 puta u glavi. Inače imam dobru memoriju. Ukoliko mi se dogodi da mi određeni podatak smeta sklona sam ga pohraniti na usb. Tamo mi ne smeta. I da. 300 puta. No, ipak mislim ako ne prevrtim taj film još 300 puta, mislim da ništa nisam napravila. Ili možda. Možda da to ne radim. Ionako se ništa neće promijeniti.